24. septembra 2024. u 19:30h, Pozorište mladih, Pisac: Džordž Bernard Šo, Režija: Đurđa Tešić
Igraju: Zoran Cvijanović, Nemanja Oliverić, Anja Pavičević, Lena Bogdanović, Andrijana Oliverić, Relja Janković, Marko Janjić, Elizabeta Đorevska i Milica Sužljević.
U ovoj dramskoj komediji je predstavljena neobična i nemoguća ljubav izmedju profesora Higinsa i prodavačice cveća Elize. On kao profesor jezika je veliki perfekcionista, koji nastoji da od one koja je priprosta prodavačica cveća sa ulice napravi Vojvotkinju.
”Pigmalion ” je moderna interpretacija antičkog mita, priče o Pigmalionu i Galateji. U Ovidijevim ”Metamorfozama”, Pigmalion, skulptor, zaljubljuje se u Galateju, statuu idealne žene koju je lično stvorio. Pigmalion je muškarac koji se gnuša stvarnih žena, pa bira celibat i idealnu ženu izrezuje od slonovače. Želeći da statua oživi, on prinosi žrtvu boginji ljubavi, koja oživljava statuu. Do kasne renesanse, pesnici i dramski pisci počeli su da se u svojim delima bave i uzimaju u obzir i misli i osećanja ove žene, koja se probudila u naručju svog kreatora. Kod Šoa to dostiže vrhunac, jer njegov centralni lik, njegova Galateja, cvećarka Liza Dulitl, na kraju postaje potpuno nezavisna od svog ”tvorca” Henrija Higinsa. U Šoovoj interpretaciji, Higins, profesor, „stvara“ Elizu, svoju učenicu, učeći je da govori kao vojvotkinja – ova Lizina transformacija iz ”zgaženog lista kupusa” u”vojvotknju” Šou omogućava da napadne površne klasne predrasude svog vremena. Šoova verzija odbacuje romantični element i transponuje mit o Pigmalionu u predratnu Englesku, period u kome su krute društvene klasne strukture bile osporene, a rodne uloge prolazile kroz duboke transformacije. U ”Pigmalionu”, nasleđene ideje o ulogama muškaraca i žena, učitelja i učenika, i više i radničke klase okrenute su ”naglavačke”, a Šoova suštinska humanost, feminizam i egalitarizam blistaju punim sjajem.
Izvor: buha.rs
Karte: new.gigstix.com
Bez komentara